Историја


Друштво инжењера и техничара текстилаца у Београду образовало је маја 1957. године своју сталну комисију за школство, са задатком да проучи проблем кадрова и школске мреже за стварање нових и унапређење постојећих стручњака у текстилној индустрији.

Комисија за школство је израдила Предлог за оснивање Више текстилне школе који је поднела Савету за школство Народне Републике Србије у Београду. Предлог комисије је подржан од предузећа текстилне индустрије, Републичке привредне коморе Србије и Привредне коморе Града Београда, а потом је Одлуком Републичког већа Народне Републике Србије број 34 од 30. јуна 1958. године основана Виша техничка текстилна школа. Одлука је објављена у “Службеном гласнику НРС” бр. 32/58. По оснивању, Школа је отпочела са радом 01. 10. 1958. године.

Школа је 1958. године основана са задатком:

да спрема техничке кадрове више стручне спреме за рад на припреми и реализацији процеса производње у текстилној индустрији;

да прати савремена искуства текстилне индустрије у земљи и иностранству и користи их ради унапређења наставе;

да сарађује са државним органима, установама, привредним и другим организацијама на стручном усавршавању постојећег техничког кадра и, по потреби, организује одговарајуће курсеве и семинаре.

Решењем Окружног привредног суда у Београду Ус.175/65 од 13. 12. 1965. године Виша техничка текстилна школа са седиштем у Београду, улица Митрополита Петра бр. 8 је уписана у регистар установа.

Током свог постојања и рада Школа је мењала статус, пословно име, седиште, лице овлашћено за заступање и проширивала делатност. Тако је решењем Окружног привредног суда у Београду Ус.167-172/70 од 09. 07. 1970. године у Регистар установа за град Београд уписано спајање са Вишом техничком обућарском школом у Београду, Вишом геодетском школом у Београду и Вишом техничком машинском школом у Земуну, у установу под називом Виша техничка школа, Београд, улица Бранкова бр. 17. По доношењу Закона о удруженом раду у оквиру постојеће Више техничке школе образована је Основна организација удруженог рада Текстилни одсек, са седиштем у Београду, ул. Митрополита Петра бр. 8 и то решењем Окружног привредног суда у Београду бр. Фи- 2952/74 од 28. 01. 1975. године. Радна организација Виша техничка школа у чијем саставу је у то време био ООУР Текстилни одсек се усагласила са Законом о удруженом раду решењем Окружног привредног суда у Београду Фи -3371/79 од 11. 02. 1980. године, а ООУР Текстилни одсек решењем истог суда Фи-3374/79 од 11. 02. 1980. године. Школа је променила седиште о чему је Окружни привредни суд у Београду донео решење Фи-22/81 од 20. 01. 1981. године. Од тада Школа обавља делатност у згради у Београду, улица Старине Новака бр. 24. Од 1983. године Школа поново самостално иступа у правном промету, односно дотадашњи ООУР Текстилни одсек у оквиру Више техничке школе у Београду издваја се и конституише као самостална радна организација која послује под називом Виша текстилна школа, Београд, Старине Новака бр. 24, што је уписано и у Окружном привредном суду у Београду решењем Фи – 1954/83 од 31. 08. 1983. године

У поступку усаглашавања са Законом о вишој школи (“Службени гласник СРС” бр. 50/92) Школа је променила назив, односно вратила првобитни назив Виша техничка текстилна школа, што је уписано решењем Привредног суда у Београду Фи – 24261/93 од 16. 12. 1993. године.

Након доношења Закона о високом образовању (“Службени гласник РС” бр. 76/2005), по успешно спроведеној акредитацији Школе као високошколске установе и студијских програма и после издавања дозволе за рад под називом Висока текстилна струковна школа за дизајн, технологију и менаџмент, Школа је ускладила свој назив, делатност и организацију са одредбама закона што је регистровано и у Трговинском суду у Београду решењем Фи-409/07 од 15. 11. 2007. године. Тиме је Висока текстилна струковна школа за дизајн, технологију и менаџмент у Београду регистрована као последњи правни следбеник Више техничке текстилне школе основане 1958. године.

РАЗВОЈ СТУДИЈСКИХ ПРОГРАМА

Школске 1958/59. и 1959/60. године настава се изводила по наставном плану и програму који је образовао стручњаке опште текстилне праксе. Од школске 1960/61. године уместо општег смера уведена су два одсека и то:

механичко-текстилни, који је оспособљавао студенте за механичку прераду текстилних сировина, а нарочито за технологију предења, ткања и плетења и

хемијско-текстилни, који је оспособљавао студенте за хемијску технологију прераде, бојења и дораде свих текстилних материјала.

Од школске 1974/75. године, на захтев конфекцијских предузећа, уведен је трећи одсек (смер): конфекцијско-трикотажни.

Током даљег развоја Школе, а у складу са потребама које су изискивале савремене технологије, уведени су нови одсеци и смерови и то:

одсек Дизајн за текстил и одећу, од школске 1993/94. године

одсек Менаџмент и управљање квалитетом у текстилној индустрији, од школске 1994/95. године

смер: Моделарско-конструкторски, од школске 1998/99. године

До школске 2001/02. године, студије у овој Школи трајале су 2,5 године, односно 5 семестара, а почев од школске 2002/03. године трају 3 године, односно 6 семестара. То је истовремено био почетак коренитих промена наставних планова и програма Школе, у складу са захтевима Болоњске декларације.

На бази тадашњих процена и анализа, а и на основу интересовања студената, на Одсеку Дизајн текстила и одеће уведени су нови смерови, тако да је од 2003.године Школа уписивала студенте на следеће смерове:

Дизајн

Дизајн и маркетинг

Дизајн и технологија

Текстилно механички

Оплемењивање текстила

Моделарско конструкторски

Текстилно одевни

Менаџмент у текстилној индустрији

У оквиру реформе образовања у Србији, по доношењу новог Закона о високом образовању, Национални савет за високо обазовање је крајем 2006. године усвојио и објавио неколико група стандарда: стандарде за акредитацију установе, стандарде за акредитацију студијских програма, стандарде за самоевалуацију, стандарде за екстерну проверу.

Спроведена је самоевалуација Школе и студијских програма, из које је проистекла логична процена да Школа треба да акредитује четири студијска програма, који с једне стране задовољавају стандарде дефинисане од стране Националног савета, а с друге стране, покривају потребе предузећа текстилне и одевне индустрије одговарајућим струковним кадром.

Школа је морала да испуни задате стандарде по питању менаџмента, кадра, простора, опреме, рада стручних служби, библиотеке, система квалитета, а студијски програми су требали да задовоље стандарде по питању структуре предмета, метода рада, метода оцењивања, кадрова, опреме, простора, библиотечких јединица, система квалитета. Кроз процес акредитације, у циљу задовољења стандарда, Школа је извршила потребне корекције и промене, из којих су проистекла нова општа акта, процедуре и упутства, као темељ увођења система квалитета.

У припреми документације за акредитацију укључен је цео колектив Школе и сви запослени су у складу са добијеним задацима дали свој допринос. Дошло је до потпуне хомогенизације колектива око заједничког циља, трансформације више школе у високу струковну школу.

Како је Школа испунила све законом прописане услове и постављене стандарде неопходне за издавање уверења о акредитацији, Комисија за акредитацију и проверу квалитета је 30. 04. 2007. године донела уверење о акредитацији Школе као високошколске установе бр. 612-00-1171/2006-04 као и уверења о акредитацији следећих студијских програма:

Дизајн текстила и одеће

Текстилна технологија

Одевна технологија који има два модула:

Технолошки и моделарско конструкторски

Менаџмент у текстилној индустрији.

По добијеном позитивном мишљењу Комисије за акредитацију и проверу квалитета Министраство просвете Републике Србије је Школи издало дозволу за рад ради остваривања првог степена струковних студија бр. 612-00-578/2007-04 од 15. 06. 2007. године којом је одобрено извођење акредитованих студијских програма и утврђен број студената по студијским програмима.

Школа је припремила и добила акредитацију специјалистичких струковних студијских програма другог степена студија.